INTERVJU ZA DNEVNE NOVINE “BIZNIS” 1. FEBRUAR 2008.

Na bankarskom tržištu Srbije vlada nemilosrdna konkurencija i zato nikako ne stoje tvrdnje da postoje kartelski dogovori među bankama. Srpska ekonomija ima budućnost, a dokaz za to je i plan Alpha Bank da do kraja 2010. godine otvori do 160 novih poslovnica, jer nijedna privatna banka neće trošiti novac na otvaranje filijala ako ne veruje da će ostvariti ozbiljan profit, tvrdi Panajotis Vlasiadis, Predsednik Izvršnog odbora Alpha Bank, prve strane banke koja je kupila državni udeo u nekoj domaćoj banci u Srbiji.

• Kakvi su planovi Alpha Bank u Srbiji?

Naši planovi za ovu godinu su vrlo ambiciozni. Želimo da rastemo mnogo brže nego ranijih godina, a u 2007. godini ostvarili smo rast od 76 odsto. Da bi to postigli spremili smo nove proizvode, kako bi ostali konkurentni na tržištu. Prvi od novih proizvoda koji smo uveli krajem prošle godine je Refinansirajuća kartica za pokrivanje duga po osnovu zaduženja u drugim bankama po izuzetno povoljnim uslovima. Osim toga namera nam je da na ovo tržište uvedemo paletu modernih proizvoda po korektnim cenama. Planiramo i da proširimo poslovni portfolio, uvođenjem lizinga, usluga upravljanja imovinom i faktoringa. Sada su na tržištu kreirani uslovi koji omogućavaju da ponudimo i ove usluge i smatramo da srpska privreda može i u narednom periodu da raste po sadašnjoj, ako ne i bržoj stopi.

• Da li kriza drugorazrednih hipotekarnih obveznica u SAD može da utiče na Srbiju?

Nijedna od grčkih banaka uopšte nije bila izložena tim rizičnim hipotekarnim obveznicama. Zato verujem da su grčke banke potpuno imune na ovu krizu. Neke druge centralnoevropske banke bile su indirektno izložene riziku drugorazrednih hipotekarnih papira. Bio sam poprilično iznenađen kada je pre nekoliko dana Sitibank objavila gubitak od 20 milijardi dolara, a Meril Linč 11,5 milijardi dolara i to sve povrh otpisa u trećem kvartalu prošle godine. Ovaj problem jeste značajan, ali poruka koju želim da pošaljem je da Alpha banka nije bila izložena ovom riziku i da to neće ni na koji način uticati na njeno poslovanje i ekspanziju na ovom tržištu. S druge strane, problemi sa kojima se mogu suočiti druge banke, koje su izložene krizi, za nas predstavljaju šansu za povećanje tržišnog udela.

• Kako ocenjujete monetarnu politiku u 2007. godini i šta očekujete u 2008.?

Inflacija je problem koji ne pogađa samo Srbiju već i sve zemlje u regionu, i to zahteva čvršću monetarnu politiku. Očekujemo da će monetarna politika i u 2008. godini biti restriktivna, a u drugim zemljama već postaje restriktivnija. Mi to ne vidimo kao prepreku za ekspanziju bankarskog sektora u Srbiji. Videli smo prošle godine da su banke uprkos čvrstoj monetarnoj politici nastavile da ostvaruju rast poslovanja. Možda ne po stopama od 200 ili 250 odsto godišnje, ali svako razuman će reći da je toliki rast pre rizičan nego agresivan.

• Da li inflacija od 10 odsto u 2007. predstavlja opasnost za privredu i banke?

Visoka inflacija je uvek opasnost za svaku ekonomiju, ne samo za Srbiju, jer umanjuje kupovnu moć građana, a samim tim je i rizik za zemlju. Mislim da je Srbija na pravom putu da smanji inflaciju, treba se setiti kolika je inflacija bila pre dve godine, a kolika je danas. Treba imati na umu da inflacija nije nešto što se može eliminisati pritiskom na dugme. To je proces koji uključuje kombinaciju fiskalne i monetarne politike. Sada imamo elemente monetarne politike, ali takođe vidimo i naznake da fiskalna politika namerava da kontroliše rast inflacije. Problem sa inflacijom posebno imaju zemlje sa visokim deficitom po osnovu tekućeg računa, te se može zaključiti da će doći do restriktivnije monetarne politike u svim zemljama Jugoistočne Evrope.

• Kako su na banku uticala ograničenja roka otplate keš i potrošačkih kredita prošle godine?

Verujem da su odluke i mere NBS zdrave i osiguravaju da ne dođe do zlouptrebe na ovom tržištu. Ja ne vidim da će ta ograničenja trajati zauvek, već te mere treba da osiguraju zdravo tržište, jer srpske porodice nemaju mnogo iskustva u upravljanju dugovima. Postoje domaćinstva koja su bila vrlo zadužena i na otplate im je odlazio značajan deo primanja. Takođe, ne treba zaboraviti da kamatne stope nisu fiksne i da povećanje kamatnih stopa može dovesti do nemogućnosti izmirenja obaveza. Zato mislim da je NBS zaštitila sistem tako što je uvela ove mere. Ispravna politika banke treba da se odnosi na srednji, a ne na kratak rok. Karakterističan primer je odlazak na godišnji odmor koji se otplaćivao deset godina. To nije razuman predlog za bilo kog čoveka, jer treba pretpostaviti da ta osoba hoće da ide na odmor i sledeće godine.

• Da li su građani Srbije prezaduženi?

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, građani su vrlo uredni u otplatama dugova. Neću da kažem da li su građani previše zaduženi ili nisu. Treba pogledati njihova primanja i koliko odvajaju za servisiranje dugova. Rezultati do sada pokazuju da je većina stanovništva sposobna da izmiruje dugove i zato se može reći da nisu prezaduženi. Ipak ne bih rekao da ima prostora za dodatno zaduživanje domaćinstava koja već imaju kredit, jer im se rizik onda povećava.

• Da li Alpha Bank prati grčke kompanije koje posluju na srpskom tržištu?

Naravno, grčke kompanije koje rade ovde posluju sa grčkim bankama. Mi na to gledamo kao poklon, ali se fokusiramo na srpske kompanije i tu merimo naš uspeh. Mi smo lokalna banka, kupili smo lokalnu banku, imamo 350.000 klijenata fizičkih lica i 37.000 preduzeća svih veličina. Naravno, i grčke kompanije su bitni klijenti za nas.

• Moskovska banka je tražila grinfild licencu i velike su šanse da je dobije. Kako će to uticati na bankarsko tržište?

Svi kažu da je 35 banaka veliki broj za relativno malo tržište od 7,5 miliona ljudi. Mislim da će se u budućnosti broj banaka smanjiti, ali u isto vreme pozdravljamo zdravu konkurenciju i dolazak novih banaka na tržište. Fer tržišna utakmica vas tera da stalno budete budni, uvodite proizvode i usluge i ja sam uvek za takvu konkurenciju.

• Da li će to uticati na cene banaka na berzi?

Uzdržaću se od komentarisanja cena banaka na Beogradskoj berzi iz dva razloga. Prvi je zato što je tržište lokalizovano tako da su cene vrlo nestalne i treba mnogo vremena i dodatni priliv investicija kako bi se povećala likvidnost tržišta, tako da bi cena na berzi odražavala fundamentalno stanje u kompaniji. To je dug proces. Berza nije samo teoretski tržište, to bi trebalo da bude tržište i u praksi. Nekad vidim primere koji jasno pokazuju da cene ne prate obavezno fundamentalna kretanja u kompanijama. Poslednji primer je kad je cena akcije jedne banke bila neverovatno visoka dok se pričalo o njenoj akviziciji, a onda kada se navodno zainteresovani kupac predomislio, cene su pale. U samom poslovanju banke nije bilo objektivnih razloga ni za porast cene, ni za njen pad.

• Kako će se kretati kamatne stope u narednom periodu?

Verujem da se kamatne stope u Srbiji formiraju na osnovu dva faktora. Prvi je repo stopa NBS za dinarske kredite i drugo je kamatna stopa na evro uzimajući u obzir i monetarnu politiku NBS, u odnosu na nivo obavezne rezerve. Broj banaka koji radi na ovako malom tržištu dovodi do nemilosrdne konkurencije. Svaka banka želi da dođe do magične granice od 10 odsto tržišta, a ako pomnožite 35 banaka sa 10 odsto videćete da je tržište suviše malo za sve te ciljeve. Zato se banke trude da budu vrlo konkurentne. Kamatne stope ne određuju banke, već monetarna politika. Ne prihvatam tvrdnje da nema konkurencije na srpskom tržištu. Verujem da je u nekim segmentima tržišta konkurencija nemilosrdna, kao na primer na tržištu kratkoročnih kredita velikim i srednjim preduzećima.

• Da li ste zadovoljni kupovinom Jubanke koju ste platili 170 miliona evra 2005. godine?

Veoma smo zadovoljni sa onim što smo uradili. Platili smo 1,56 puta knjigovodstvenu vrednost banke da bi dobili 350.000 klijenata koji su fizička lica, kao i 37.000 korporativnih klijenata. Ispostavilo se da je premija koju smo platili mnogo manja nego što su platili Nova ljubljanska banka, Erste banka ili Nacionalna banka Grčke za Vojvođansku banku. Zato mislim da smo napravili dobar posao, posebno zato što je to bila privatizacija neke srpske banke. Mi smo praktično otvorili put za kupovinu srpskih banaka od strane inostranih banaka.