Česta pitanja u vezi sa kreditima

Kredit je novčani iznos koji banka ustupa klijentu na korišćenje na određeno vreme i pod određenim uslovima. Za period koji koristi sredstva, klijent plaća banci naknadu (kamatu) kao cenu korišćenja tih sredstava.

Prema nameni, krediti se dele na nenamenske ili gotovinske kredite (tzv. “keš” krediti) i na namenske ili bezgotovinske kredite (potrošacki krediti, stambeni krediti, krediti za obrtna sredstva). U zavisnosti od vremena otplate, razlikuju se kratkoročni, srednjoročni i dugoročni krediti, iako ti periodi otplate nisu striktno definisani. Banke uglavnom odobravaju nenamenske kredite na kratak rok, potrošačke kredite na srednji rok, a stambene kredite na dugi rok. U zavisnosti od valute, krediti mogu biti u domaćoj valuti, krediti u domaćoj valuti vezani za stranu valutu (tj. indeksirani u stranoj valuti) i devizni krediti.

U skladu sa zakonskim propisima, ali i internim aktima banaka, prilikom procesa odobravanja kredita razlikuje se dokumentacija koju banke traže. Kod namenskih kredita, u odnosu na nenamenske, potrebno je dostaviti i dodatnu dokumentaciju vezano za namenu kredita, zbog čega odobravanje namenskih kredita uglavnom traje duže u odnosu na odobravanje nenamenskih kredita. Takođe, prilikom puštanja kredita u korišćenje, novčana sredstva se kod nenamenskih kredita prebacuju na račun klijenta – korisnika kredita, koji ih može podići u gotovom novcu, a kod namenskih kredita novčana sredstva se prebacuju na račun prodavca (nekretnine, robe, usluge).

Gotovinski, ili tzv. “keš” kredit je nenamenski kredit pri čemu se odobrena sredstva prebacuju na račun klijenta, koji njima može slobodno da raspolaže. Potrošački kredit je namenski kredit i uzima se na osnovu nekog dokumenta, najčešće profakture, kojim se dokazuje namena da se sredstva koriste za kupovinu neke robe ili plaćanje neke usluge.

Stambeni krediti su namenski krediti kod kojih su sredstva namenjena isključivo za finansiranje sticanja stambenog prostora (kupovinom, izgradnjom, dogradnjom, rekonstrukcijom, adaptacijom). Stambeni krediti su uglavnom dugoročni krediti.

Refinansirajući krediti su krediti koje banka odobrava klijentu za izmirivanje obaveza po osnovu kredita, kreditnih kartica ili dozvoljenih prekoračenja po tekućem računu u korišćenju. Najčešci razlog refinansiranja kredita je povoljnija kamatna stopa.

Glavnica je osnovni, pozajmljeni iznos novca koji je klijent dužan banci. Klijent uz glavnicu banci plaća i kamatu, koja predstavlja cenu pozajmljenog novca.

Kamata može biti redovna, zatezna i interkalarna. Redovna kamata je iznos novca koji klijent plaća kao cenu za pozajmljeni novac. Zatezna kamata je iznos novca koji klijent plaća u slučaju kada, u odnosu na Ugovorom o kreditu utvrđene rokove, kasni sa izmirivanjem obaveza. Zatezna kamata se obračunava i plaća samo za period za koji je klijent bio u kašnjenju i to na zakasneli iznos. Interkalarna kamata je iznos novca koji se obračunava i plaća samo od momenta odobrenja kredita do momenta plaćanja prve rate. Redovnu i zateznu kamatnu stopu naplaćuju sve banke, dok za interkalarnu to nije slučaj i zavisi od poslovne politike konkretne banke.

Postoje dva metoda obračuna redovne kamate: proporcionalni metod i konformni metod. Po proporcionalnom metodu dobija se različiti iznos redovne kamate u zavisnosti od toga da li se redovna kamata obračunava jedanput na kraju perioda otplate ili više puta u toku same otplate kredita. Ukoliko se redovna kamata obračunava više puta u toku perioda otplate kredita, dobija se veći iznos ukupne kamate, nego da je obračunata samo jednom na kraju perioda otplate kredita. Po konformnom metodu dobija se isti iznos redovne kamate bez obzira na to da li se kamata obračunava jedanput na kraju perioda otplate, ili više puta u toku same otplate kredita.

Iznos redovne kamate zavisi od: iznosa glavnice, perioda otplate kredita, visine nominalne kamatne stope i metode obračuna redovne kamate.

Kamatna stopa može biti nominalna (NKS), zatezna ili interkalarna kamatna stopa. Nominalna kamatna stopa je u procentima izražena cena koja se plaća za korišćenje tuđih sredstava - novca ili kapitala, tj. procenat koji određuje koliko se novčanih jedinica plaća po jedinici kredita. Koristi se za obračun redovne kamate i može biti fiksna ili promenljiva. Zatezna kamatna stopa je procenat koji se koristi za obračun zatezne kamate. Interkalarna kamatna stopa je procenat koji se koristi za obračun interkalarne kamate.

Nominalna kamatna stopa (NKS) predstavlja cenu otplate kredita na osnovu koje se vrši obračun mesečnih rata kredita i može biti fiksna ili promenljiva. Nominalna kamatna stopa se obračunava na preostali iznos kredita. Efektivna kamatna stopa (EKS) je jedinstven način prikazivanja kamatne stope sa ciljem transparentnosti i lakšeg poređenja bankarskih uslova za odobravanje kredita. U obračun efektivne kamatne stope, osim nominalne kamatne stope, ulazi i iznos svih troškova koji proizilaze iz procesa odobravanja i puštanja kredita u promet. Prilikom informisanja o uslovima kreditiranja, savetujemo Vas da se uvek raspitate kod službenika banke, koji su troškovi uključeni u obračun kamatne stope, a koji nisu.

Depozit su sredstva koja klijent polaže na račun u banci kao sredstvo obezbeđenja i ostaje na njemu do otplate kredita, nakon čega se vraća korisniku kredita.

Ucešće je novčani iznos kojim klijent raspolaže prilikom uzimanja kredita i sa tim iznosom plaća određeni deo cene proizvoda ili usluge zbog koje uzima kredit. Učešće je pojam vezan isključivo za namenske kredite, kada se jedan deo cene (nekretnine, robe, usluge) finansira iz sopstvenih novčanih sredstava klijenta, a drugi iz sredstava namenskog kredita. Depozit je novčani iznos koji se polaže na račun u banci kao sredstvo obezbeđenja kredita i ostaje na njemu sve do otplate kredita, nakon čega se vraća korisniku kredita.

Menica je pisani dokument izdat u strogo zakonskoj formi kojom se klijent kao njen izdavalac obavezuje da korisniku – banci, isplati iznos na koji menica glasi. Blanko menica je neispunjen menični obrazac snabdeven potrebnim potpisima i zakonski može postati menica čim se ispune ostali bitni podaci. Kada se Blanko menica upotrebljava kao sredstvo obezbeđenja kredita, banke traže da klijenti potpišu i menično ovlašćenje tj. da ovlaste banku da ona može da popuni ostale bitne podatke (ostatak duga sa svim troškovima). Kada klijent potpuno otplati kredit, banka mu vraća potpisanu Blanko menicu.

Anuitet ili rata je novčani iznos koji određenog datuma dospeva za naplatu. Anuitet čine dva dela – deo pripadajuće kamate i deo glavnice duga. Anuitetni plan, ili plan rata, jeste spisak svih anuiteta, odnosno rata, sa iznosima i datumima dospeća tih rata do potpune otplate kredita.

Kreditna sposobnost je mogućnost klijenta da u ugovorom predviđenom roku vrati banci pozajmljeni iznos kredita. Kreditna sposobnost je informacija od važnosti i za klijenta, jer pokazuje da li je klijent u mogućnosti da se zaduži kod banke. Kreditna sposobnost se utvrđuje na osnovu visine mesečnih primanja u odnosu prema visini mesečnih obaveza i troškova koje klijent ima.

Kreditni Biro je centralni, nacionalni registar podataka o novčanim obavezama građana i firmi i o urednosti u izmirivanju tih obaveza prema bankama, davaocima lizinga i drugim pružaocima usluga. Izveštaj Kreditnog Biroa je dokument koji može dobiti ovlašćeno lice banke na osnovu pismene dozvole klijenta na koga se Izveštaj odnosi. Na osnovu Izveštaja Kreditnog Biroa se, između ostalog, donosi ocena o kreditnoj sposobnosti klijenta.

Jemstvo je način osiguranja plaćanja nekog duga kod koga se treće lice (jemac) obavezuje da će banci u određenom roku platiti dug dužnika (klijenta) pod određenim uslovima.

Vinkuliranje polise osiguranja je potpun ili delimičan prenos osiguranikovog prava potraživanja na neko treće lice, čime se to pravo ograničava.

Zaloga je sredstvo obezbeđenja koje se uspostavlja na pokretnoj imovini. U bankarskom poslovanju, zaloga je deo imovine u vlasništvu klijenta koja služi za obezbeđenje kredita. Ukoliko klijent prestane da ispunjava svoje obaveze po osnovu duga, banka može zalogu preneti u svoje vlasništvo.

Založna izjava je izjava vlasnika nekretnine da dozvoljava da se na toj nekretnini upiše hipoteka u korist banke radi obezbeđenja potraživanja po osnovu kredita. Odredbe koje založna izjava mora da sadrži su propisane zakonom o hipoteci, gde banke pripremaju tekst založne izjave u skladu sa zakonskim propisima.

Pod indeksacijom kredita se podrazumeva vezivanje otplate kredita ili za rast cena na malo ili za kurs neke strane valute. Banke najčešće nude kredite koji su izraženi u stranoj valuti i sadrže klauzulu kojom se i korišćenje i otplata kredita vezuju za kretanje kursa te valute.

EURIBOR ili Evropska međubankarska stopa (European Interbank Offered Rate) je referentna kamatna stopa na pozajmice u evrima među prvoklasnim bankama. Ova kamata se obračunava dnevno na međubankarske depozite sa rokom od nedelju dana, jedan mesec i do 12 meseci. LIBOR ili Londonska međubankarska stopa (London Interbank Offered Rate) je kamatna stopa na kratkorocnom međubankarskom tržištu u Londonu po kojoj banke jedna drugoj nude novac na zajam. I EURIBOR i LIBOR se određuju u zavisnosti od ponude i tražnje za novcem, tako da EURIBOR određuje cenu evra na međubankarskom tržištu, dok LIBOR određuje cenu CHF-a (švajcarskog franka) na međubankarskom tržištu. Visina EURIBOR-a, odnosno LIBOR-a, utiče na nivo kamatnih stopa kredita indeksiranih u EUR, odnosno u CHF. S obzirom na to da su stambeni krediti po pravilu dugoročni, banke nude opciju vezivanja varijabilne kamatne stope za vrednost EURIBOR-a, kada je kredit indeksiran u EUR, odnosno za vrednost LIBOR-a, kada je kredit indeksiran u CHF. Za stambene kredite indeksirane u EUR, banke uglavnom koriste tromesečni ili šestomesečni EURIBOR čiju vrednost usklađuju sa kretanjem na međunarodnom tržištu tromesečno ili polugodišnje, čime se menja i kamatna stopa koja se obračunava na stambene kredite. U slučaju stambenih kredita indeksiranih u CHF, tromesečni LIBOR se usklađuje tromesečno ili polugodišnje, a samim tim i kamatna stopa koja se obračunava na stambeni kredit.

Grejs period (period počeka) je vremenski period od puštanja kredita u promet, do prve otplate glavnice. Banke koje nude grejs period za svoje kredite, za taj period mogu obračunavati kamatu gde se iznos te kamate može dodati na glavnicu duga i plaćati putem anuiteta ili se taj iznos može platiti nakon otplate kredita. U tom slučaju, korišćenje grejs perioda prilikom uzimanja kredita uvećava iznos ukupne kamate, tj. čini kredit skupljim.

Ugovorom o kreditu utvrđuju se iznos, uslovi davanja, korišcenja i vraćanja kredita. Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća Ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati na vreme i način kako je utvrđeno Ugovorom. Ugovorom o kreditu se definišu i ostala prava i obaveze kako banke, tako i korisnika kredita. Ugovor o kreditu mora biti zaključen u pismenoj formi, ali ne mora biti overen pred sudom da bi proizvodio pravno dejstvo (za razliku od Ugovora o kupoprodaji). Potpisivanjem Ugovora o kreditu klijent prihvata sve uslove iz tog Ugovora i zato je veoma važno da pre potpisivanja Ugovora o kreditu klijent pažljivo pročita Ugovor i razume sve uslove u potpunosti. Osim osnovnih elemenata Ugovora o kreditu (oznaka Ugovornih strana, iznos kredita, valuta indeksacije kredita, iznos kamatne stope, period otplate kredita i sl.) posebno treba obratiti pažnju na: kurs po kom banka stavlja kredit na korišćenje; kurs po kojem je klijent obavezan da vraća kredit i plaća kamatu; kurs po kojem se plaća nadoknada i provizija banke; da li se prilikom stavljanja sredstava na korišćenje, naknade i provizije plaćaju jednokratno prilikom puštanja kredita u korišćenje ili više puta – npr. godišnje do kraja otplate kredita ili i jedno i drugo; da li su ugovorom predviđeni uslovi za vraćanje kredita pre roka; da li se, kada i na koji način menja kamatna stopa; da li banka zadržava pravo da menja određene uslove kredita bez pismene saglasnosti klijenta i u kojim situacijama; da li banka naplaćuje interkalarnu kamatu; koji su ostali troškovi koje korisnik kredita plaća nakon puštanja kredita u korišćenje; pod kojim uslovima banka može da raskine ugovor, a pod kojim uslovima može da traži delimično vraćanje kredita pre roka. Za sve nejasnoće, klijentu je uvek na raspolaganju bankarski službenik koji je dužan da mu u potpunosti objasni sve uslove propisane Ugovorom.

Kreditna sposobnost klijenta je mogućnost klijenta da vrati pozajmljeni iznos kredita u roku koji je predviđen Ugovorom. Banke utvrđuju kreditnu sposobnost klijenta na osnovu njegovih mesečnih primanja, uzimajući u obzir sva zaduženja koja klijent u tom trenutku ima, kao i visinu zaduženja po kreditu koji klijent traži. Informaciju o zaduženjima klijenta banka dobija iz Izveštaja Kreditnog Biroa.

Administrativna zabrana je obrazac banke koji je popunjen i overen od strane ovlašćene osobe u firmi gde klijent radi, a koji se koristi prilikom utvrđivanja kreditne sposobnosti klijenta, budući da sadrži informacije o zaposlenju i primanjima klijenta. Istovremeno, Administrativna zabrana predstavlja sredstvo obezbeđenja kredita jer, ukoliko klijent ne otplaćuje kredit redovno, poslodavac je u obavezi da svakog meseca prilikom isplate zarade određeni deo zarade uplati na račun za otplatu kredita kod banke, tako da se taj iznos zarade ne isplaćuje klijentu.

Potvrda o zaposlenju i visini kredita je obrazac banke koji je popunjen i overen od strane ovlašćene osobe u firmi u kojoj klijent radi i koristi se prilikom utvrđivanja kreditne sposobnosti klijenta, budući da sadrži informacije o zaposlenju i primanjima klijenta. Za razliku od Administrativne zabrane, ne može da se koristi kao sredstvo obezbeđenja kredita tj. isplaćena zarada klijenta se ne umanjuje za određeni iznos jer poslodavac nije u obavezi da izvrši isplatu dela zarade klijenta na račun banke po osnovu kredita.

Hipoteka banci daje pravo da iz prodaje nepokretnosti, koju je klijent založio kao garanciju za kredit, naplati dug po osnovu kredita u slučaju da klijent ne otplaćuje kredit na vreme tj. ne uplaćuje ratu u skladu sa anuitetnim planom i Ugovorom o kreditu.

Predmet hipoteke može biti nepokretnost koja se kupuje, kao i druga nepokretnost koja je uknjižena. Predmet hipoteke može biti neuknjižena nepokretnost ukoliko ispunjava određene uslove koje traže banke i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Banke samo u određenim okolnostima prihvataju hipoteku na neuknjiženoj nepokretnosti. Nekretnina koja je predmet hipoteke može biti vlasništvo klijenta – korisnika kredita, člana porodice klijenta, prodavca nekretnine koju klijent kupuje ili trećeg lica, ali ne sme da ima upisan teret (npr. da već postoji hipoteka na nekretnini, da na nekretnini treće lice ima pravo doživotnog plodouživanja tj. korišćenja, da je nekretnina izgrađena bez dozvole za izgradnju ili da nema upotrebnu dozvolu i sl.). Banke utvrđuju uslove pod kojima neka nekretnina može biti predmet hipoteke tj. sredstvo obezbeđenja kredita. Jedan od tih uslova je da procenjena vrednost (uglavnom tržišna vrednost) bude veća od iznosa kredita, a banke određuju koliko minimalno vrednost nekretnine mora da bude veća od iznosa kredita. Procenu vrednosti nekretnina daje ovlašćeni sudski procenitelj sa kojim banka sarađuje. Hipoteka se upisuje u registar nepokretnosti gde je konkretna nekretnina evidentirana na bazi založne izjave vlasnika nekretnine i zahteva vlasnika nekretnine i/ili banke da se izvrši upis hipoteke, nakon čega nadležni registar (katastar, opštinski sud) donosi rešenje o upisu hipoteke. Smatra se da je hipoteka upisana kada istekne rok za žalbu naveden u tom rešenju.

Vlasnik nekretnine i nakon upisa hipoteke ostaje vlasnik i može da upotrebljava nekretninu, a takođe može i da proda nekretninu iako je pod hipotekom.

Klijent polisom osiguranja života osigurava sebe određenom sumom novca u slučaju nepredviđenih okolnosti i po tom osnovu plaća premiju osiguranja osiguravajućem društvu. Ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti, osiguravajuće društvo koje je izdalo polisu osiguranja života isplaćuje klijentu, ili nosiocu polise koga je klijent imenovao, ugovorenu sumu novca prema polisi osiguranja života. Prilikom odobravanja stambenih kredita polisa osiguranja života može biti sredstvo obezbeđenja kredita. U tom slučaju, osigurana suma novca je jednaka sumi odobrenog stambenog kredita, iskazana je u istoj valuti u kojoj je indeksiran kredit, a period osiguranja je jednak periodu otplate kredita. Iako je polisa zaključena na period jednak periodu otplate kredita, ista mora da se obnavlja godišnje, što znači i da se premija plaća svake godine do kraja otplate stambenog kredita. Banke traže da klijent svoja prava iz polise osiguranja života prenese na banku, tj. vinkulira polisu, tako da banka od osiguravajućeg društva može naplatiti ostatak duga po stambenom kreditu u slučaju nepredviđenih okolnosti. Banke uglavnom ne obavezuju klijente da pribave polisu osiguranja života, već ostavljaju klijentu da sam izabere da li da se osigura ili ne. Ukoliko klijent izabere tu opciju, banke najčešće odobravaju nižu kamatnu stopu zbog smanjenog rizika poslovanja.

Polisa osiguranja imovine je obavezan dokument koji banke traže pre nego što ustupe kredit na korišćenje klijentu. Klijent polisom osiguranja imovine osigurava stan ili kuću od slučaja nepredviđenih okolnosti (šteta u slučaju požara, izliva vode iz instalacionih cevi itd.) na iznos građevinske vrednosti osigurane nekretnine i po tom osnovu plaća premiju osiguravajućem društvu. U slučaju nepredviđenih okolnosti, osiguravajuće društvo koje je izdalo polisu osiguranja imovine isplaćuje klijentu, ili nosiocu polise koga je klijent imenovao, ugovorenu sumu novca prema polisi osiguranja imovine. Takođe, polisa osiguranja imovine predstavlja sredstvo obezbeđenja kredita kod odobravanja stambenog kredita, jer se osigurava nekretnina na koju je stavljena hipoteka. Period osiguranja mora biti jednak periodu otplate kredita. Kao i kod polise životnog osiguranja, polisa se obnavlja godišnje i premija osiguranja se plaća svake godine do kraja otplate kredita. Banke takođe traže da klijent svoja prava iz polise osiguranja imovine prenese na banku, tj. vinkulira polisu, tako da banka od osiguravajućeg društva može naplatiti svoje potraživanje, u slučaju da se dese nepredviđene okolnosti. Banka sredstva od osiguranja imovine naplaćuje samo u slučaju totalne štete na nekretnini, međutim ukoliko je šteta delimična, sredstva od osiguravajućeg društva namenjena popravci naplatiće klijent.

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita osigurava kredite koje banke ili druge finansijske organizacije odobravaju fizičkim licima za kupovinu, adaptaciju i izgradnju nekretnina, a koji su obezbeđeni hipotekom. Ukoliko NKOSK donese odluku da prihvata da osigura određeni kredit, ona preuzima deo rizika nenaplativosti tog kredita. Preuzimanjem dela rizika, NKOSK snižava ukupan rizik banke, što utiče na smanjenje nominalne kamatne stope koju banka naplaćuje svom klijentu. U slučaju neredovne otplate stambenog kredita, bez obzira na to što je kredit osiguran kod NKOSK-a pod uslovima i u skladu sa politikom NKOSK-a, neizmirene obaveze se naplaćuju putem aktiviranja hipoteke tj. prodajom nekretnine koja je pod hipotekom.

Prilikom kupovine automobila na kredit, automobil je od trenutka kupovine u vlasništvu korisnika kredita, tj. klijenta banke. Ukoliko se kupuje na lizing, automobil je u vlasništvu davaoca lizinga sve do trenutka kada je automobil u potpunosti otplaćen, nakon čega prelazi u vlasništvo onoga ko ga koristi.

Mesečnu ratu možete uplatiti preko tekućeg računa putem trajnog naloga, tako da ne morate da vodite računa o tome da li će rata biti izmirena na vreme. Sa druge strane, ukoliko želite da prebacite primanja u našu Banku, mi ćemo za Vas svakog meseca zaduživati Vaš tekući račun za određeni iznos, tako da ne morate svaki put da odlazite u Vašu ekspozituru.

Za sve dodatne informacije, posetite nas u više od 160 poslovnica širom Srbije.